HR - Ljudski Resursi - Srbija

Biro kao košnica

Optimistična teza vlasti po kojoj je konačno, nakon četiri godine, zaustavljen rast nezaposlenosti, bliža je manipulaciji nego istini.

U Srbiji je, prema zavničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku od 2000. do danas sve više građana u potrazi za poslom. U godini srpske „oktobarske revolucije“ nezaposlenih je bilo 425.571, uoči svetske ekonomske krize 445.382, a ovoga proleća čak 708.688.

Podaci iz Ankete o radnoj snazi, koji su prikupljani na osnovu izjava građana, podudaraju se i sa zvaničnom statistikom Nacionalne službe za zapošljavanje što pokazuje da je broj onih koji tvrde da nemaju posao i broj onih koji ga aktivno traže približno isti.

- Stopa nezaposlenosti se od 2008. do danas neprestano povećava, s tim da je u aprilu prošle godine zabeležen apsolutni negativni rekord - potvrđuju u Zavodu za statistiku.

- Tada je bilo 25,5 odsto građana bez posla, a u oktobru prošle godine 22,4 odsto, što je opet veća stopa od one koja je zabeležena u svim ranijim godinama. A od oktobra 2012. ova stopa ponovo raste, pa poslednji podaci pokazuju da je već dostigla 24,1 odsto.

Samim tim, rast nezaposlenosti nije zaustavljen, već se smanjenje u odnosu na prošlu godinu može posmatrati kao pojedinačni incident.

- Kod nas su i politička elita i ekonomisti još na početku ekonomske krize imali lažni optimizam i tvrdili da će kriza kratko trajati.

Evo, od tada je prošlo pet godina i sve je gore, a nezaposlenih je sve više - ocenjuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomnskog fakulteta.

- A to će se i dalje nastaviti jer nema realne šanse da se poveća zaposlenost. Sa statistikom svi manipulišu, ali je činjenica da je na birou previše ljudi, a još je više onih koji nemaju posao ali ne traže pomoć od NSZ, jer je ne očekuju.

On dodaje da je i sve veći pad zaposlenosti u našoj zemlji zabrinjavajući i da vodi „katastrofi“.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je u prvih šest meseci ove godine sa biroa zaposleno 101.834 građana, ali ih je svega petina dobila posao za stalno. Ostali su angažovani na određeno (44 odsto) ili na privremenim i povremenim poslovima (36 odsto). A redovi onih koji čekaju svoju šansu, sve su duži:

- U junu je registrovano njih 776.354, a najviše je mladih od 25 do 29 godina (13,7 odsto) - kaže Srđan Andrijanić iz NSZ.

- Pre šest meseci je bilo 778.579 nezaposlenih, a pre godinu dana 754.967.

Da će ovaj red smanjiti u dogledno vreme, malo ko zaista veruje, a naročito nakon odluke Vlade da se dodatno uštine ionako skroman budžet za aktivne mere zapošljavanja, a dobijena razlika prebaci u fond koji služi za isplatu - otpremnina.